Meni je super u životu. Niš' mi ne fali. Imam super posao. Ustvari dva posla, a ak' računaš i ovu moju firmu, onda tri. Imam veselo i zdravo dijete. Imam tipa koji bi život dao za nas dvije.Visok, zgodan, pametan,  dobar. Ima najljepše plave oči na svijetu. Ujutro mi kuha kavu, daje mi sve pare sto ima... Fakat mi je super u životu. A ja sam nesretna. Patim za nekim tamo šugavim debelim konjem. Koji mi je kurac? Tip taj, koji mi se sviđa, ne da je smeće od čovjeka, nego je ono... zadnja ljiga. Al' sva sreća da živi u drugom gradu i ne viđamo se uopće.
  I tak' neki dan odem ja s frendicom u grad na sladoled... s klinkama naravno... i evo ti ga on. Putevi nam se skrižali bas na Cvijetnom Placu. Prođe kraj mene s nekom malom žgoljavicom, drze se za rukice, ljubakaju se... i kazem ja ovoj svojoj Jagodi:" Pa jel ti vidiš ovo? Od svih ljudi na ovom svijetu ja naletim baš na njega."
  I niš'... odemo mi u park, a Jagoda k frendici u bolnicu. Prijateljica joj je tamo jer su joj pronašli ogroman rak na želudcu velik osam centimetara i  u zadnjem je stadiju. Frendica joj ima kikića od 2,5 g. Doktori su joj rekli da ce umrijeti za 3-6 mj. I onda me puklo. Jebote, zmijice, ti si glupa ko kurac. Imas sve u životu da budeš najsretnija žena na svijetu, a ti maštaš o tipu koji ovom tvom nije ni do koljena. A život je tako kratak. Sutra već sve to može nestati.
  I tako sam ja shvatila da treba uživati u onom sto imaš jer, jebote, zivot je prekratak i još, ako ne uživaš u njemu, onda je sve za kurac.