"Mani se siromasnih ljudi, jer oni su glupi... da su pametni ne bi bili siromasni !"

Moj deda je pametan čovjek, on ima para i ne druži se sa luzerima.

Moj deda kaze da čovjeka mozes prepoznati i po načinu odjevanja...
 Ja sam mislila da je moj deda snob i zločest i da samo misli na tu jebenu lovu...
Al moj deda je pametan covjek.. i fino mi je govorio, ko mi kriv što ga nisam slušala...

Reko je vako.. sine, nikada nemoj imati posla sa čorovinima.

Ja sam bila jako mala i nisam znala sta su to čorovini...
onda je meni moj deda objasnio...
To su ti sine oni ljudi koji nikada nisu ništa imali i kad vide malo novaca u džepu oni ti polude i misle da su uvatili boga za jaja.
Zbunjeno sam gledala u tog čovjeka koji je bio vise nalik djeda mrazu, nego poslovnom čovjeku...
I pitala sam ga, a deda a šta znači kad uvatis Boga za jaja?
E to ti znaci sine, kad nemaš sta za jest, onda dođe neko i stavi ti  pečena jaja na stol, a ti misliš da je to janjetina.
Čorovini su ljudi koji bi vlastitu mater prodali za kunu, ili za kurac... a od toga sutra ne bi imali nista samo sramotu, ali njih sramota ne dira previse, jer nemaju obraza nego đonove na licu.

A dobro deda, a jel ti poznaš nekog čorovina.?
Znam ih puno sine i takvih se ljudi trebaš čuvati...

Naravno, nisam poslušala dedu, sad mi je zao... ima čovjek pravo...
Imao je i pravo kad mi je rekao da se baš nikada ne trebam spuštati ispod mog nivoa... a ja jesam...
i to mnogo puta... i opet mi žao sto ga nisam poslušala... a nisam samo zato što sam mislila da svi ljudi, bili oni čorovini ili ne, zaslužuju isti tretman...

O, kako sam u krivu.

Moj deda vjeruje u Boga i kaže da zato čorovini nikad ništa nemaju, jer im dragi Bog uzme oteto...

E, pa dragi moj deda, nadam se da si u pravu, i obećajem ti da se vise nikada neću spustiti ispod svog nivoa i raditi za čorovine.