Od prije par dana sam na bolovanju, ja nikada u zivotu nisam bila na bolovanju.

opce ne znam kaj se radi kad službeno boluješ... Bolovat ću ja još dugo ćini mi se... dok se oporavim od rada... Koj me vrag uopće tjerao da radim? Greška, velika greška.

Bolje da sam sjedila doma, prala zavjese i peglala kosulje i gaće mužu... bar bi, ako ništa drugo, imala redovit seksualni život.. ovako imam samo kurac.

I tako, kod mene nema ništa, nula kuna na tekućem, a te nule su mi tak drage da mi cist zao da se pretvore u četvero... ili nedaj bože peteroznamenkaste brojeve.. goli kurac s koje god strane da pogledaš, što ustvari i nije tako loše, ako voliš gledati u kurac!
Sva sreća, pa volim plastiku i uvijek imam koju viska... muževu, tatinu, maminu... ..

Nema veze, nije bitno...opce nije bed, bas si mislim ak treba mom poslodavcu nekaj platiti, nek me zvrcne...
za kavu i cigarete uvijek imam.. a moze i na rucak doci, necu ga otrovati... tako mi citave plaće ! ( da ne kažem časne pionirske, jer Tito je ipak bio veliki čovjek.)

Aj da ova kolumna ne liči na žalopojku da vam ispričam nešti veselo...
Morat ću opet na operaciju... jupiii... Zadnji put sam bila u šestom mjesecu i imala sam tako jebeno zgodnog doktora... da kad se sjetim njegovih velikih plavih okica, pozelim opet pod njegov nož.

... Prije no što sam počela pisati ovu kolumnu, bila sam jako ljuta... ljuća nego u prošloj, htjela sam jebat mater svima i svakome... A sad nista... baš ništ... jednostavno, nema ništa.

Boli me kurac za sve !